Принципи “Организације која учи” Запада и њихов корен у древним мудростима Истока
У овом раду је дат увод у најновије теорије “Организације која учи”, интензивно коришћених у пракси фирми Западних земаља последњих двадесетак година. Пракса континуираног развоја знања и способности фирме показала се неопходном за прилагођење увек новим технологијама и захтевима тржипта. Овде изложени систем континуираног развоја знања се заснива на анализи и интеграцији претходних значајних теоријских концепата као што су: методологија за креирање знања коју су дефинисали Питер Сенџ и Икуђиро Нонака, холографска структура манифестације и имплицитна уређеност система Дејвида Бома и Карла Прибрама, комбинаторна природа функционалних простора Роџера Пенроуза и трансформација информационе симетрије Вилијама Тилера. Циљ овог система је да пружи основу и смернице за практични развој организација укључујући: математички модел развоја, који је представљен из три перспективе, аналитичке, визуелне и интуитивне, дефиницију организацијског ентитета у контексту његовог развоја, улогу руководица (субјектнвих фактора) и постављених принципа (објективних фактора) у стратегији развоја, налажење оптималне средине измеђупревеликог ослањања на стране факторе и претеране специјализације и др. Поглавље примене такође илуструје улогу знања и развоја на различитим нивома агрегације, од појединца до светске заједнице.
Аутор, Др Миомир Аранђеловић је рођен у Србији, где је и радио првих неколико година после дипломирања на Електронском Факултету у Нишу, да би се касније отиснуо у свет, живећи и радећи као инжењер софтвера у више земаља, последњих година као Архитект Рачунарског Облака (Cloud Architecture) у УСА. У УСА је и докторирао Информатику, у области Пословних Информациох Система, на тему обрађеној у овој књизи. Пошто се у слободно време аутор бавио и праксом индивидуалног развоја различитих традиција земаља у којима је живео и радио, пословни теоретски концепти су илустровани и како древним цитатима, тако и директним увидима аутора. Аутор ова искуства потичу из рада техника Интензива Гнозе Живорада Михајловића Славинског и Милана Глигоријевића Гаона од осамдесетих година до сада, као и касније праксе традиционалне Тао Алхемије са планине Вуданг у Кини Тао мајстора Чена (Yun Xiang Tseng) и шаманске праксе староседеоца Америке и Хаваја, шамана Дона Симонса.
Без обзира да ли поставке о свету потичу из закључака модерне науке или традиционалних систем, аутор као своју мисију већ деценијама види у њиховиј интеграцији, раду на разрешењу мистерија и налажењу објективне истине.Поред више књига на енглеском језику, аутор је објавио и свој превод са кинеског на спрски древног текста Тао Те Ђинга, Лао Це-а (у издању Филип Вишњић)-德.